D life / roštilj ispod oblaka, dizajn @ MUO, davines & etra, bacardi cockta, san servolo piva, yamamay hal...

 Kak se konačno priližavao Željkin dugo najavljivani garden party u okolici Zagreba, tak se sve više gledalo na prognozu. Kiša će, oće, neće, mamicu joj. Kaj nam nere dat malo mira da ko ljudi pojedemo neko meso vani na friškom zraku! Ali, nije nas omela. Iako je padala i te subote. Malo smo pomakli termin, za par sati, pa se uputili u prirodu. Al na kraju smo dobili kaj smo htjeli. Roštiilj! No... blato je bilo do koljena. Ne bojim se blata, baš me briga, al bome ovoga puta smo se fakat zmazali...

Blato girl: Dubravka Prpić Znaor, glavna urednica ItGirl.hr

Ok a kaj vam treba sve za dobar roštilj? Za klince jedan šator. Curke su se potrpale nutra i divljale valjda dva sata. Roditeljska idila. Povremeno bismo ih pogledali kroz mrežasti dio al samo je bilo ono žedna saaam, gladna saam.. piša mi se....:)) i tak. A mi veliki smo jeli, pekli, bauljali okoli, isprobavali pive, izmjenjivali iskustva o životu, imali smo evropsko izaslanstvo, Belmu iz Švedske, Ivanu iz Belgije, Davida iz Londona i jednog malog Numu, tek mu je oko godinu dana, čiji je tata Francuz! Uglavnom, pričalo se na svim jezicima, ko kaj zna i umije, al smo se smijali. Smijeh je barem univerzalni jezik, to svi kuže.

Imali smo mesojede, vegetarijance, vegane, ćevape, pljeskavice, puretinu, piletinu, seitan, tofu. Pa salate razne i raznolike, one s klicama koje se petljaju pa se moraš nekak snać da razmotaš svu tu mikro eko familijicu, da ne bi bilo da sam zela sve klice iz zdjele! Svi su se oduševili ajvarom, domaćim, jedan je naš, jedan je francuski. Uglavnom naš je bio predobar, klasično izvrstan, ne preljut, dok je ovaj francuski više s komadima povrća, skoro da nema ulja, više je vodenast i više paradajza, sve je crvenije.

Ne nisu glancali beštek, ovo gore je plastično!:)))

Bruna u punoj formi, blatna u cipelama koje sam joj kupila taj dan:)), wannabe marte s cvjetićima. Gnjavi jadne gliste, našla ih je troje i to su sad mama i tata i mala beba. I onak ih gladi a jadne se gliste, onak kak im prirodno dođe, malo protegnu pod njezinim prstićima, misle si vjerojatno vidi ove velike opet nas muče:)) A Bruna to vrijeme govori maaaliiii kaaaak siiii.. :)) Joj da možemo čitat misli tim životnjama, kaj oni uopće razmišljaju?:)

Ovo je garnitura, složili smo je na jednostavan način. Dovukli smo ove bale sijena pa je Željka stilizirala da bude chic! Veli ona, Duda, buš fotkala našu kutnu garnituru?? Bome je to bilo ugodno, to su kao neki vintage kauči.

A ovo nam je najstylish par roštilja: slatka Rozalija, naše gore list, i David iz Londona koji naravno ima stila!!

A ovo nemojte baš doma isfuravat: romantično uređenje u stilu Ponosa i predrasuda: svijeće u travi! Al ok, ajd, tak je bilo mokro da se valjda ne bi ništ zapalilo..:D Jelena je to uredila, dofurala je i svijeće u boji, pa kad je pal mrak sve je bilo čarobnooo...

Kad smo slagale kutnu garnituru Tamara si je našla komp, kaj ovo još radi? Di se to ušteka? Kakva pilaaa:)) Ovaj ekran je veličine tableta, mogu si mislit koju je rezoluciju imal, 100 x 200.. a kad joj ta tipkovnica rikne, ima drugu, taman joj je pored nogu:D

Veli Jelena, moramo i dvreće ukrasit! Ona je inače onak hipi tip, vidim je na woodstocku s cvijećem u kosi, skroz bi se snašla...:)

A ovo je naša vatra, majstor Hrvoje ju je osmislil i iskreiral! Čim je došel, pita on, kaj ništ ne gori? Di su suha drvaaa?? :) I eto za čas posla, kiša je pobjegla, a vatra nas ugrijala! I naše želučeke. Znaš onaj moment kad ugledaš vatru tak na roštiljadi pa se zabuljiš. Nekak je fascinantna...

 Brunini čizmaki, wannabe marte, predobre, rekla mi je po prvi put: mama, ima i tvoj broj da si kupiš? Može, može!:D

Neki smo dan Ana i ja nakon nekog ne-sjecam-se-vise kojeg eventa krivo skrenule, čitaj išle prema garaži pa ono ajmo na pivu:) i uletile u presladak birc Corner, u onom novom Ban centru. Imaju totalno divnu terasu i pivu. San Servolo, naša piva iz Buja, Istra, nudi se crna, bijela i crvena. Pila sam crvenu, fantastična je! Cijena pive naravno nije bas friendly, al ono radi se o finoj domaćoj pivi, pa common:)).

Uz pivicu se dobije i čips, good kombinacija indeed.

Ovo su Davines pakiranja, radila sam nekoliko tema protekli vikend, uvijek se divim njihovom dizajnu. Imaju tu snažnu eko priču a izgledaju totalno art, minimalistički, neki imaju predivne ilustracije. Baš su posebni. Ak se ikad susretnete s Davines proizvodima za kosu, a ne znate kaj izabrati, predlažem Oi ulje za kosu, genijalna stvar! Miris je čaroban, a tekstura mekana, gotovo da se na prstima ne osjeti kak je mekano:) Inače to im je hit formula!

Ovo su testeri Clarins ruževa, bio je i Davines show u Matisu, a Clarins je bio make-up, bome ne bi bilo to loše imat doma, jednostavno ujutro izabereš neki... Većina ovih boja mi se zapravo sviđa!

Ovo su modeli (i poznate glumice!) moje drage prijateljice Petre Granić iz salona Etra na Novoj Vesi. Petra stvarno ima talent i voli svoj posao, jedna je od onih kaj su uvijek pozitivni! Volim takve ljude, ipak se za to treba potrudit, danas je najlakše bit u banani i žalit se, al daj ti budi dobre volje...:) Nego, ovo su njezine klijentice glumice i prijateljice: Jelena Vukmirica, Mia Biondić, Iva Mihalić i Anja Matković.

  Slatka Candice, slavna frizerka iz Johannesburga, stalno putuje, surađuje s brojnim magazinima i modelima, inače radi za Davines. Ova haljina mi je totalno divna, baš mi treba! Kad sam pričala s njom, stalno sam buljila u njezin ten, ima tak savršenu, alabasternu kožu, mislim da sam djelovala čudno:)) Došlo mi je da je pitam kaj koristi al nekak nije bio moment...

Ove sam naočalice skužila u Ghetaldusu na eventu, i opet Dsquared2, podsjećaju me na one stare velike i dugačke američke aute iz filmova iz pedesetih, onak na rubovima... Možda Chevrolet? I malo na Grease film s John Travoltom, e to je legenda...

Japanke Ipanema koje je Hrvoje nabavil za Irenu prije njezinog polaska - javila mi se ovom fotkom s Balija! Evo veli Irena, najljepše japanke na Baliju i šire! Divne su, udobne i mekane naravno ipak je to Ipanema...:) Kaj nisu mrak?

Ovo je zid iz kluba Jiggy iza Cibone, to su oni tanjuri od bubnjeva, ne? Baš fora, sviđa mi se kad su plohe u interijeru ukrašene neočekivanim detaljima, naročito kad se radi o nekom javnom prostoru. A zapravo je dovoljno malo kreativnosti i sluh vlasnika da kaže, daj napravi nekaj posebno!:)

Pa smo si spile Bacardi cocktu, jako cool kombinacija, onak osvježavajuća, moja preporuka;)

Bio je to party KK Cedevita. Kad vidim ovaj logo nekak se sjetim one pjesme Nostalgija od TBF-ovaca. Definitivno meni jedna od omiljenih, al čini mi se da je to zapravo nostalgija svih kaj odrastu. Kad počnemo slinit da je nekad bilo bolje, e onda smo definitivno veliki. Uvijek je zapravo nekaj dobro, nekaj loše, al je naš doživljaj osobni, pa bili smo klinci, naravno da nam je bilo sve super, bez brige i pameti, bez režija i ostalih čudesa kaj život znače.

I onda se još i udaš, oželiš! Nego, uvijek bih prije izabrala ovak nekaj ko gore na fotki (to je capsule kolekcija Max & Co. koja je neki dan stigla u Kaptol Centar), prije nego one velike mega haljine, not my style. Ovak nekaj moderno je zapravo sve traženije i kod nas, jer sve više cura za vjenčanje traži neku ekšli haljinu a ne 20 kila korzeta, fišbajna, satena i plastične čipke. Dakle: u obzir dolaze najmekša svila, saten, til i ona nježna čipka koju moraju šivat ko da hodaju po jajima jer je tak tanašna i čudesna... Kaj se mene tiče:D.

Nije mi dugo trebalo da u Max & Co nađem svoje favorite. Kragnice jeee! Da, ok, već su isfurane al meni se to sviđa, a vidim i nekim dizajnerima... Kaj nisu totalno chic! Ne trebaš nakit, već ovo zgleda uvijek genijalno al nije overdressed. Inače volim taj moment nakita na odjeći, kad je ukrašeno, al ne smije bit preteško. Ovo je baš taman i boje su super... :)

Naravno, tu su i kiči kiči narukvice, meni mraaak... Zapravo puno kvalitetnija varijanta od onih kaj vidimo po ovim jeftinim dućanima.

A ova vesta dolje, uf vidim se kak na skijanju na nekom balkonu neke drvene kućice imam one neke dlakave buce kaj zgledaju ko pesi i pijem vrući voćni čaj i jedem germknedlu, a sunce piči i nosim sunčane, može one Dsquared2. Koja vizija, sam kaj ja ne bi ziher tak zgledala, već bi bila sa spljoštenom kosom od kape i sva rumena, trackala bih sasušene usne Melemom, u nekom vulgaris odijelu za skijanje...:))) BTW, kak se uopće ove veste peru??

Bile smo Brunić i ja na izložbi našeg dizajna u Muo, pa je tam bilo divnih stvari, među njima i ovo preslatko pakiranje - domaće čokse...

Ovo je kampanja za računovodstveni servis, pregenijalnoooooooo...

A ovak Bruna razgledava izložbu, odnosno ona je više taktilni tip, na sve se tam zavalila, sve je opipala, skoro je zrušila neke kartonske kulise kaj vise sa stropa, jer se provlačila ispod, bila sam malo pod stresom:)) Još se jedna bakica tam smijala, veli, e tak se razgledava izložba, da se sve dotakne! a ne mi velki kaj samo gledamo...:) Je, ima u tome nekaj...

Ovo dolje je recimo klupa, prekrasan wannačipkasti dizajn, ja bi tooo

Ovo je dobar moment, Bruna stoji pored neke video instalacije, kul scena s kosama, njezinom i jedne djevojčice, zabuljila se u to i stajala i stajala...

Bio je tu i Dioralop! Izvrstan dizajnerski tim!

Tik do njih vise I-gle, one njihove fantastične vunene veste kaj ne znaš kak se oblače, al kad se jednom smjeste, zgledaju preeeee:))

Gloopy, predobra ideja i dizajn, to su one male lutkice, punjene lavandom, pa imaju božićno izdanje, pa ljetno, pa morsko, taj dio muzeja sav miriši po lavandi:))

Tam sam vidla i Keira, posude za zalijevanje, baš bi mi pasale, još su i zelene!:)))

Ovo je konceptualni modni projekt koji je Matija Čop već predstavio na Danu D. - Beskućnici ne posjeduju ništa osim svoje odjeće. To je razlog zbog kojeg sam spojio beskućnike s modom. Svaki beskućnik bi trebao biti autoritet u odijevanju. “Beskućnik u oblaku” je konceptualni rad prikazan u modnom časopisu koji ističe beskućnike iz Zagreba. Magazin na ironičan način ispituje modni svijet iz perspektive marginaliziranih društvenih grupa, kako bi dao glas i “modnu vlast” beskućnicima - napisao je Čop. Sviđa mi se to banaliziranje odijevanja i brisanje njezine ukrasne funkcije (koja se danas često postavlja iznad svega), ovdje je ona kao proizvod ogoljena, apsolutno je funkcionalna. Kreira jedan svijet preživljavanja i postaje ozbiljna, gotovo neophodna, kao kuća, jelo, piće, doslovno spašava život... Inače Matija Čop je jedan inovativan mladi autor, vrlo talentiran i angažiran.

Dolje ogrlice Hommages Nenada Robana, jednog od naših dizajnera koji nakit vide kao art.

Još jedan nakit, više komercijalan, u HR je stigao Michael Kors nakit, ima ga u dućanima Tendenze. Uglavnom su tu narukvice, jako su najs, među ostalom i jer podsjećaju na Tiffany:))

Al ovi Adidas satovi iz istog dućana su joooj dobri!!! Ne znam koji mi je ljepši, žuti il rozi?? A cool mi je i kombinacija narančaste i zelene...:)

 Ovo je HAL, srela sam ga u Yamamay showroomu u Westinu neki dan. Veli da je budućnost srebrna, crvena, ima animal print, volane i šljokice. Nije loše.

Kiss, Duda:)