OK kaj je iluzija a kaj stvarnost? Kad dođeš u Muzej iluzija fakat se zapitaš. Kao prvo špigli te furaju sam tak, okreneš se a ono opet tvoj odraz. Ima fora stvari, najluđa je jedna soba sa špiglima, samo to, ko neka mala buksa, a ono ima te zilion. Podsjeća me na Bruce Lee  film U zmajevom gnijezdu, ima jedna preluda borba u staklenom labirintu... Nego, a da, ovo je dušu dalo za selfie frikove, Narcise, ljubim-sliku-svoju likove. A kad se tak pofotkaš i udaviš svoje frendove na instagramima onda probaj sklepat ono drveno jaje... aha, treba se malo i mozgat. Ja nisam to skuzila, al kad vidis kak jaje zapravo zgleda, ni onda ti nije jasno:)))

Vjeruje u čuda: Dubravka Prpić Znaor, gl. urednica ITgirl.hr

Al kaj zapravo nije iluzija na tim društvenim mrežama? Svi ti filteri, smajlići, svi se vole, zgodni, bez prišteva, milina jedna. Ko ono kad nabriješ boje na fotki. Pojačaš život na najjače pa zgleda ko da je sve tip top, a ponekad i nije, budimo malo i realni.

Ovaj kaleidoskop je preee... ne znaš di gledat:D

Ovo je isto iluzija. Kad ti je leća od kamere tak spackana da sve zgleda ko da se trese.

A onda smo skoknuli na taj prefora Festival svjetla - od Tomićeve, preko Gornjeg grada pa u Tunel...

Tunel je mijenjao boje, zapravo je jedan lik sjedio pred kompom i tko je god htio mogao je mijenjati atmosferu... to je zapravo zvučno-svjetlosna instalacija. Bruna je, naravno, probala, uglavnom su se klinci tam muvali, mali i hrabri!:D

Ovo je sve u par minuta razmaka, ko da je neko drugo mjesto... Baš dobar festival!

A onda sam, sram me bilo, fotkala jednu ženu s precool ljubičastom kosom na Iličkom placu, ne poznam je, al se tak dobro uklopila u ovo cvijeće:)) Ak mi se javiš i oćeš da maknem fotku, nema frke.

Bio je nedavno i jedan run event - otvoril se dučkas u Frankopanskoj. Tenisica za trčanje ko u priči, zgleda da je to danas fakat hit.

Apsolutno podržavam trčanje, mislim osobno sam navučena već godinama. Al ove nove Adidas boostice..., mislim to je tako lijepi proizvod da je to nešto čudesno. Ovaj tekstil pa ovo iznad pete. A onda kad uletiš u prvo blato jer te baš briga, one zgledaju ko da se neko zbljuval po njima:))) Uglavnom, prelijepe su za teren, imam i tirkizne boostice i plave Nikeice i bome sad zgledaju zmazano al koga briga. Mene nije. Ja samo trčim. Tak da je izgled na tenkama za trčanje onak... manje važan, sori.

Reebok je isto imao event, plus panel o ženama, taman na Dan žena. Bilo je tu svakakvih zaključaka, diskusija, da smo čudesne, da smo ovakve, onakve, kajaznam kad slušaš sve to fakat se zamisliš. Mislim. I još uvijek razmišljam. Imam dobrih dana, imam koma dana, imam svega i svačega. Al zdrava sam, a to je najvažnije, pa sam zapravo sretna. To je moj zaključak. (i mogu trčat)

Lijepo su uredili stolove, a roba je visjela sa strane. Fora su mi uzorci i boje, sve su šareniji. Konačno tajice imaju neki karakter, a ne dosadne crne.

Došlo proljeće, a Bruna nema jakne. Naravno, sve je prerasla. Pa sam skočila u C&A i uzela joj ovu slatku jaknu, hoodicu, neke majice... i jednu flis vesticu idealnu za ovo vrijeme kad je ujutro hladno a popodne se skuha. Ne, ovo nije reklama, već tam nađem sve na jednom mjestu. A i Bruna me ne zeza jer je tam sve - rozoooooooo. I lila. I rozo. I onda je sva sretna jer su tam sve nijanse roze kaj postoje. I život je miran jer je rozo. Ima jednu super zelenu jaknu od tete Ljubice. Ne, neće furat tu zelenu jaknu. Koja je btw super, da je moj broj ja bi je furala. Izvana je gumirana, ima kapuljaču, iznutra navy pruge. Prekjut. Ak nije roza. Kujiš. E pa onda je fura na Sljeme, kao tam je zelena furka, tak sam to ja izmislila. Al nekak i tu raste otpor... Neee, nije Bruna od rođenja brijala na rozo. Tek oko 4. ročkasa desio se neki moment, valjda je to u DNK.

Eto, ma da, mislim slatko je to. Zamisli kad mi jednog dana dođe sva u crnom. Ono, adolescenti i to. I poželi crne zidove u sobi. Onda ću plakat za rozom.

Nedavno je Avon lansirao novu make-up liniju Mark. Evo jedno od sjenila iz te nove kolekcije, ostavlja nježan lavanda trag, malo se sjaji, definitivno dobro za svaki dan, nije pretjerano. Da se slažem s rozom.

Kava tava na Iličkom placu bila je mjesto predstavljanja Loreal linije Blondme. Pobjednici eventa su ovi majušni macaronsi, kao i uvijek prisutni na većini događanja. Maznula sam tri.

A onda je došlo proljeće i ja sa izvukla neke lagane hlače. Jupiiii... Ja volim sve lagano. I ovu Springfield košulju. Mekanooo. Moram si nabavit neko ono pidžama odijelo u kojem zgledaš ko iz kreveta. Dole neke natikače, po mogućnosti one gadne s krznom koje zgledaju ko pesi ili s kristalima. E to je to, želim taj stil. I kosa sva u zrak jer moja i ne zna zgledat normalnije.

Neki je dan Ramon Monegal, svjetska parfemska faca iz Španjolske, bil u Martimexu na trgu. Baš je super - za njega je miris jezik, esencije su riječi, a on razumije i jedno i drugo i kad razumije osobu za koju radi parfem ili priču koju izmisli, onda nastaje savršenstvo. Uglavnom, mirisi su mu jaki, upečatljivi, unisex, ali znate kak se veli, svatko ga doživi na svoj način.

Baj, Duda;)