Zbudili smo se u hotelu Špik i krenuli na skijaču u Kranjsku goru. E, to je masovka, najednom ljudi, djeca, grupe, školice, skijaši svih razina, ekipe na sve strane.
Inače, Kranjska je i kod nas dosta popularna, super je za klince kojima treba još malo prakse.
Tu smo posudili Elan ACE SCX, to su slične ko one roze od prije, no te roze su, kak veli profa skijanja Vlado - fashion. E, to je to, super skije i još atraktivne, pa ono i estetsko je bitno. (prvi dan, drugi dan)
Inače Kranjska ima i noćno skijanje na kojemu nismo bili. Inače, noćna skijanja su super preporuka, divno je uletjeti na friško speglanu stazu, još onak rebrastu od ralice… Ma milina.
Kaj se tiče klope dole pored samog skijališta je hit restoran Lačni Kekec. Obroci su mega ogromni, mi smo se najeli i još smo ostavili brdo mesa.
Ne volim kad se hrana baca, općenito su porcije prevelike za moj stil, treba pomalo, uživancija i to, a ne jurit s time. OK, svatko ima svoj stil. I volumen želuca.
Ako jedete normalne ili manje porcije, dosta je u Lačnom Kekecu jedna za dvoje, naročito ako uzimate plate.
Nakon Kranjske gore krenuli smo za Bovec je smo sljedeći dan išli visoko, visoko… na Kanin od 2300 metara.
U Bovecu ima jedan predivan hotel, ime mu je Soča.
Moderan je i nov, impresionirao me, minimalistički i funkcionalan. Ipak sam ja scandinavian u duši.
Ima super špigl u sobi – kao ring light.
Naštimaš si toplo ili hladno svijetlo i možeš se spojit s mobitelom, ima ta ikona na samom špiglu, no nisam probala, brijem da mora biti neka aplikacija. A i bili smo samo jednu noć tak da – ajbok.
